Zemlje Balkana a pre svega tamošnje novinarstvo, ali i politika imaju vrlo centristički pogled na svet, kaže nemački novinar i poznavalac regiona Tomas Braj.
Braj je decenijama izveštavao o jugoistočnoj Evropi, čak je i doktorirao na temu samoupravnog socijalizma Jugoslavije.
"Moj drugi maternji jezik je srpskohrvatski. To mi je bilo sasvim dovoljno u vreme Jugoslavije. Srpskohrvatski je bio lingua franca, i svi su ga razumeli i manje-više dobro govorili, Makedonci, Slovenci ili Albanci. Kao što je poznato, Kosovo je pripadalo Jugoslaviji i tamo su svi s kojima sam imao kontkate, predstavnici preduzeća, političari, naučnici - svi su govorili srpskohrvatski, svi do jednog. Danas morate tamo da govorite engleski, ako ne govorite albanski, poput mene", rekao je on u intervjuu za Dojče vele.
MOŽDA VAS ZANIMA
Napominje da je u Jugoslaviji nakon smrti Josipa Broza Tita 1980. godine još bilo vrlo statično.
"Iako je ispod površine ključalo, partija je i dalje imala sve pod kontrolom. Nije bilo mnogo toga za izveštavanje", kaže Braj.
"Zanimljivo je postalo s pojavom nacionalizma, i to ne samo od izbijanja ratova, prvih neprijateljstava u Hrvatskoj 1991. To se osetilo vrlo, vrlo rano, odnosno od sredine i kasnih 80-ih. EU je godinama pokušavala da posreduje. Godinama se u Jugoslaviji radilo na reformi i preoblikovanju zemlje. Bilo je kriznih sastanaka, bilo je pretnji. Bilo je raznih stvari koje su pobudile interesovanje u inostranstvu. Od 1985. nadalje, izveštavanje je postalo življe", ocenjuje on.
Braj pojašnjava da je od početka ratova u Jugoslaviji, Beograd za dpa bio centrala za vesti - bilo da se radilo o tekstvima, fotografijama ili audio materijalu za privatne radio stanice.
"Moje koleginice i kolege su redovno bili na prvim linijama fronta ili, na primer, u Sarajevu, koje je godinama bilo pod opsadom. Tako se desilo i da je 1991. u Hrvatskoj moja koleginica bila sa dopisnikom „Zidojče Cajtunga", Egonom Skotlandom, kada ga je u jednom selu kod Siska ubio snajperista", priseća se on.
Na pitanje kako danas izgleda strano izveštavanje sa Balkana, Braj kaže da se inostrano interesovanje za region dramatično smanjilo.
"Danas je Balkan region za istoričare, naučnike i novinare koji su specijalizovani. Ali mase ljudi u zapadnoj Evropi sada nisu toliko zainteresovane za region. Zapravo, nimalo", navodi on.
Braj kritikuje zemlje jugositočne Evrope i napominje da imaju veliki problem jer sebe pogrešno procenjuju.
"Imaju vrlo centristički pogled na svet. Čak i intelektualci, dobro obrazovani ljudi misle da se ceo svet vrti oko Srbije ili Hrvatske. Sad ću da preuveličam, ali, mnogi misle da je prvo na šta Merkel, Makron ili Obama pomisle ujutro kad otvore oči - šta ću danas da radim s Hrvatskom ili sa Srbijom? Mnogi to misle. I naravno i političari prenose takvu sliku", ocenjuje on.
Prema njegovim rečima, u medijima se predstavlja kao da je Balkan u fokusu svetskih političara, posebno u Srbiji ili Hrvatskoj.
"To je besmislica. Vrlo često ti moćni ljudi zapravo ni ne znaju šta se dešava na Balkanu. Najviši zapadni političari često koriste Balkan samo kao instrument da sebe stave u centar pažnje. Ne zanima ih iskreno šta se tamo dešava. Svoja putovanja na Balkan, svoju politiku prema Balkanu koriste kako bi se kod kuće stavili u centar pažnje", napominje Braj.
On napominje da će tako biti i ubuduće, te da je ceo region Balkana ostao periferno područje.
"U fokusu se nađe samo kada se dogodi nešto dramatično, kao što je to bio rat 90-ih ili veliki talas migranata 2015. Takve stvari. Tada se ovaj region vraća u središte sveta. Ali inače interesovanje nije baš veliko", kazao je on.
Na pitanje šta misli otkuda taj centrizam na Balkanu, Braj napominje da je to zato što se takav narativ neguje decenijama u školama, medijima, ali i kod političara.
"Kaže se - mi smo važni! Pa onda narativ o velikoj borbi Rusije i Amerike oko Srbije. Naravno, Rusija ima svoje sfere uticaja. Naravno, SAD imaju svoje sfere uticaja. Ali da je neka od ovih zemalja jugoistočne Evrope na neki način središte odnosa ove dve velike sile, potpuno je apsurdno. A političari, koji vode te uglavnom male države - podržavaju taj centrizam, predstavljajući sebe kao da komuniciraju ravnopravno sa velikanima sveta", kazao je on.
On se osvrnuo i na trenutni spor Bugarske i Makedonije oko toga čiji je heroj Goce Delčev.
"Ili uzmimo višedecenijski spor između Grčke i Makedonije oko pitanja ko može da polaže prava na Aleksandra Velikog. A u Grčkoj se stalno ističe šta su sve antički Grci učinili za demokratiju u Evropi, i pritom uporno tvrdi da između ljudi poput Perikla u 5. veku pre nove ere i današnjih Grka - postoji direktna veza. A to da je ta zemlja bila 400 godina pod Osmanskim carstvom i da su Albanci naselili Peloponez, potpuno se ignoriše. Nažalost, takvih primera ima na pretek", zaključuje on.
Нема коментара:
Постави коментар